Каква  ће наша  будућност  бити?

Питање на које човјек просјечно бар једном дневно потражи одговор. Истина је да знамо скоро све о нашој прошлости. Лако је питати родитеље одакле потиче наше презиме или сазнати из књига које су државе међусобно ратовале, док нашу будућност нико не може знати и не можемо о њој прочитати у књигама. Да, тако кажу, али нису свјесни да сазнања из прошлости могу одговорити на многа питања о будућности..

Живимо у 21. вијеку. у 2020. години. У времену када је срамота немати мобилни телефон или компјутер. Доба технологије и открића. Доба развитка и побољшања живота 95% свјетске популације. Ја живим у ових 5% мало мање развијених мјеста у свијету. У мјесту које има невјероватне потенцијале и људе који су у насљеђе добијали малограђански дух. Просто смо постали испрограмиране машине, навикли да живимо у духовима прошлости, научени да прихватамо „опште прихватљива правила живота”. Млади људи из моје државе свакодневно одлазе у остатак свијета,у потрагу за бољим животом ”на мјеста гдје се труд и рад цијене”.

Истина јесте да је за успјех на нашим просторима потребно више труда него у остатку свијета, али када имамо снове и тежимо ка одређеним циљевима ништа нам не би требало бити тешко, зар не? Данас када будете шетали, подигните главу и погледајте људе око себе, скоро па нико нема осмијех на лицу, зар не? Зашто је то тако? Просто смо навикли бити у зони комфора. Лакше нам је кривити све око себе него спознати властите грешке. Тешко нам је промијенити перцепцију свијета и моралне вриједности, угушити велики его.

Да ли си икада пожелио/ла да ствараш невјероватна мајсторска дјела склона хероизму, дивљењу и страхопоштовању? Свако је рођен као геније и побједнички херој. Свако од нас може створити историју, бити  запамћен, само је питање да ли ћемо се уклопити у масу или узети живот у своје руке. Вјерујем да сваки човјек има потребу да ствара дјела која изазивају дивљење, али понекада се занесемо и сматрамо да ће наше материјално изазвати дивљење у људима. Не, неће. Што више дајемо, више добијамо. Зашто је за већину свијета  ријеч хуманост  хијероглиф? Чињеница јесте да људе у свијету захвата немаштина и биједа, да свако живи и покушава ријешити своје проблеме, које год врсте они били. Али некада лијепа ријеч, осмијех, јабука или цвијет некоме могу поправити дан.

Оно што желим рећи јесте - МИ СМО КРЕАТОРИ СОПСТВЕНИХ ЖИВОТА И СНОВА. Немојте тражити промјену око вас, она се налази у вама. Не знамо за колико година нас неће бити, али остаће наши потомци. За њих заједно морамо створити љепшу будућност. 

Једино оруђе које нам је потребно јесте храброст. Имајте храбрости смијати се и не размишљати о томе како вас неко посматра. Имајте храбрости упутити лијепу ријеч. Имајте храбрости да покажете своје таленте. Будите другачији. Почните да живите свој идеалан живот, али не од сутра или од првог дана у мјесецу. Започните баш сада, овога тренутка, баш у граду којем се налазите и држави каква год она била.

Анамарија Живановић
ЈУ Гимназија "Филип Вишњић" Бијељина, III-1