156 ГОДИНА ОД СМРТИ ВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА
У петак 7. фебруара навршило се 156 година од смрти Вука Стефановића Караџића, лингвисте, реформатора српског језика, творца новог правописа и књижевног језика.
Вук Стефановић Караџић, који је својим дјелом задужио српски народ, умро је 7. фебруара 1864. године у 77. години живота у Бечу гдје је и сахрањен, а од 1897. године његови посмртни остаци се налазе у порти Саборне цркве у Београду.
Направио је одлучујући преокрет преточивши народни језик у књижевни. Немјерљив је његов допринос томе што су српске народне пјесме, култура и историја постали доступни и познати широм Европе.
Вук је сачинио српску граматику и утемељио правопис на принципу једно слово – један глас. Четири године након његове смрти – 1868. године, тако реформисани српски језик ушао је званично у школе.
Рођен је 1787. године у Тршићу, код Лознице, и даровит и самоук, прешао је пут од дјетета из сиромашне породице, до најзнаменитије личности српске просвјете и културе.
Слова је учио у родном селу од рођака који је био и јединог писмен човјек у читавом крају, а потом у школи у Лозници и у оближњем манастиру Троноша одакле се брзо вратио, јер за учење није било прилике. У Карловачку гимназију га нису примили. Учио је кратко и од Доситеја Обрадовића.
Током Првог српског устанка био је писар устаничког војводе Ђорђа Ћурчије, затим учитељ у Београду и цариник на Дунаву код Кладова.
На српском правопису и језику почео је да ради по одласку у Беч 1813. године, послије пропасти устанка, када је почео да сакупља народне пјесме и умотворине.
Прије дуже од два вијека, 1814. године, у Бечу је објавио збирку народних песама названу “Мала простонародна славено-сербска пјеснарица” и “Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану” – која се, састављена по начелу ,,Пиши као што говориш, а читај као што је написано“, сматра првом граматиком на народном говору Срба.
Годину дана касније објављена је његова друга збирка народних пјесама, “Народна сербска песнарица”. Друго издање “Писменице” – граматике и “Српски рјечник” са 26.270 ријечи, објавио је 1818. године, те је тако правопис српског језика утемељен и уобличен.
Семберија инфо - М. Решидовић
Вук Стефановић Караџић, који је својим дјелом задужио српски народ, умро је 7. фебруара 1864. године у 77. години живота у Бечу гдје је и сахрањен, а од 1897. године његови посмртни остаци се налазе у порти Саборне цркве у Београду.
Направио је одлучујући преокрет преточивши народни језик у књижевни. Немјерљив је његов допринос томе што су српске народне пјесме, култура и историја постали доступни и познати широм Европе.
Вук је сачинио српску граматику и утемељио правопис на принципу једно слово – један глас. Четири године након његове смрти – 1868. године, тако реформисани српски језик ушао је званично у школе.
Рођен је 1787. године у Тршићу, код Лознице, и даровит и самоук, прешао је пут од дјетета из сиромашне породице, до најзнаменитије личности српске просвјете и културе.
Слова је учио у родном селу од рођака који је био и јединог писмен човјек у читавом крају, а потом у школи у Лозници и у оближњем манастиру Троноша одакле се брзо вратио, јер за учење није било прилике. У Карловачку гимназију га нису примили. Учио је кратко и од Доситеја Обрадовића.
Током Првог српског устанка био је писар устаничког војводе Ђорђа Ћурчије, затим учитељ у Београду и цариник на Дунаву код Кладова.
На српском правопису и језику почео је да ради по одласку у Беч 1813. године, послије пропасти устанка, када је почео да сакупља народне пјесме и умотворине.
Прије дуже од два вијека, 1814. године, у Бечу је објавио збирку народних песама названу “Мала простонародна славено-сербска пјеснарица” и “Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану” – која се, састављена по начелу ,,Пиши као што говориш, а читај као што је написано“, сматра првом граматиком на народном говору Срба.
Годину дана касније објављена је његова друга збирка народних пјесама, “Народна сербска песнарица”. Друго издање “Писменице” – граматике и “Српски рјечник” са 26.270 ријечи, објавио је 1818. године, те је тако правопис српског језика утемељен и уобличен.
Семберија инфо - М. Решидовић
