Најпознатији дорћолски дон, чувени Исо Леро, познатији као Џамба - нестао је пре 26 година. Последњи пут виђен је у раним јутарњим часовима испред коцкарнице “Лондон” на углу Кнеза Милоша и Краља Милана, после туче на шестом спрату Београђанке. Његово тело никада није нађено, сматра се мртвим.
 
Од тада трају шапутања по београдском асфалту ко је наредио његову ликвидацију, јер мало ко верује у приче како је Џамба с кофером пара отишао негде у Јужну Америку и да данас на некој плажи, док испија коктеле у хладу, чита на таблету шта се дешава у његовом Београду.
 
Исо Леро је митска фигура београдског подземља. О његовој судбини се много спекулисало, али оно што је извесно јесте да његов леш никада није пронађен, као и да се његов случај у београдској полицији налази у картотеци “нестали”.
У Централни затвор доспео је 1976. године због отимања новчаника и туче на аутобуској станици у Београду. Због “завидног” реномеа који је већ стекао, добио је статус врло опасног криминалца.
 
Временом се Џамба посветио изучавању кривичног закона. Многи су га са неверицом слушали како напамет, као песмицу, дословно рецитује све параграфе Закона.
 
Зато су га многи притвореници, нарочито они који нису имали новац за скупе адвокате, молили да им управо он, са неколико разреда основне школе, пише жалбе и друге судске представке, јер је безброј пута доказао да то зна да уради боље и смишљеније и од доброг адвоката.
 
Упоредо са “правничком” делатношћу писао је и песме. Сваку је, неизоставно, читао дежурним командирима у затвору. Биле су то љубавне песме, од којих је многе отпевао Џеј, његов брат од тетке. Одрасли су у истом дворишту у Добрачиној улици на Дорћолу.
 
У београдском подземљу раширена прича каже да је марта ’92. године Џамба у једној кафани пуцао у Ражнатовићеву фотографију. Сазнавши за ово, Аркан се већ сутрадан чуо са Лером и рекао му да не жели свађу и да он задржи Дорћол, а Дедиње је Арканово.
 
Кобног јутра 23. септембра 1992. године Исо је припит дошао у коцкарницу на шестом спрату “Београђанке” коју је тада обезбеђивала агенција “Делије”, а чији је власник био Аркан. Већ на излазу из лифта Џамба се, наводно, сукобио са вратарима.
 
Није хтео да плати улазницу, а после краће препирке пљунуо је слику команданта Српске добровољачке гарде. Као по команди, момци из обезбеђења претукли су Ису.
 
Снежана Леро, Исина супруга, тужила је касније четворицу Арканових људи који су, тврди она, претукли и у непознатом правцу одвезли њеног Џамбу. Још увек се на улици препричава да је гомила Арканових Делија/Тигрова претукла до смрти Џамбу рукама, ногама и кундацима пушака, стрпали га у гепек и одвезли у Ердут где су га узидали у темеље Пејине бензинске пумпе.
 
Тадашњи шеф обезбеђења “Београђанке” Вукашин-Вуле Гојак, који је по сопственом признању први ударио припитог Лера, објашњавао је како Аркановци немају ништа с Џамбиним нестанком:
 
- Ударио сам га неколико пута песницом да бих га онеспособио, па он је пре тога уперио некакав пиштољ у чело мог колеге. Пошто смо га смирили, убацили смо га у лифт и избацили на улицу - причао је Гојак тврдећи да не зна шта се десило с Џамбом након инцидента.