НЕОБИЧАН КОМБАЈНЕР НА СЕМБЕРСКИМ ПОЉИМА
Тамара Рикановић из Бродца, најбољи је студент у својој генерацији на Пољопривредном факултету у Новом Саду, тренутно на мастер студију. У септембру је дипломирала фитомедицину и уписала мастер. Остала су три испита до краја студија. Проглашавана је за најбољег студента на Златибору, али и за студента генерације на факултету.
Што је за друге момке и дјевојке необично, за њу је одавно обична појава. Ових дана сте Тамару могли видјети на комбајну. Од малих ногу вољела је руковати пољопривредним машинама, возити трактор, ровокопач, касније и комбајн. Неуморно се жање пшеница и скидају посљедњи откоси на семберским њивама. Тамара је на комбајну. Три мјесеца је провела и у Фабрици за прераду воћа и поврћа „Сава Семберија“.
Тамара искрено каже да њу није срамота, уколико се на фејсбуку појави њена фотографија, на којој се види комбајн.
„Обично би ми говорили, нећеш никад момка наћи. Али, ипак, имам и момка. Кад се заврши жетва, има времена и за љетовање, за море. Све се у животу може постићи, уколико си вриједан, уколико знаш шта хоћеш. По петнаестак дана сам знала ранијих година провести у комбајну. Кад изађем на њиву ујутро, знала сам остати и до пола ноћи. Ништа ми није тешко падало. Знала сам из комбајна изаћи црна од прашине, али, то волим и не смета ми. Прије неколико година сам успјела спријечити пожар на комбајну. Ватра је избила на мотору. Брзо сам реаговала, угасила мотор и спријечила теже посљедице“.
Што се животних планова тиче, Тамара жели да своје знање са факултета примијени у пракси, у производњи хране и заштити биља. Имала је понуде за посао на факултету у Новом Саду, али и на институту у Бањалуци. За сада је још увијек ту, на очевом имању, у Бродцу.
Све док се не појави права понуда за посао. Радиша Рикановић, Тамарин отац, ове године пшеницу је пожњео са 42 хектара. Принос је износио 5,8 тона по хектару. Каже да је изузетно задовољан квалитетом пшенице, јер хектолитар од 81 није забиљежен у посљендјих 25 година на његовим њивама. За квалитетну пшеницу, каже Радиша требало је обезбиједити и већу откупну цијену, што ове године ниеј био случај.
Семберија инфо
Што је за друге момке и дјевојке необично, за њу је одавно обична појава. Ових дана сте Тамару могли видјети на комбајну. Од малих ногу вољела је руковати пољопривредним машинама, возити трактор, ровокопач, касније и комбајн. Неуморно се жање пшеница и скидају посљедњи откоси на семберским њивама. Тамара је на комбајну. Три мјесеца је провела и у Фабрици за прераду воћа и поврћа „Сава Семберија“.
Тамара искрено каже да њу није срамота, уколико се на фејсбуку појави њена фотографија, на којој се види комбајн.
„Обично би ми говорили, нећеш никад момка наћи. Али, ипак, имам и момка. Кад се заврши жетва, има времена и за љетовање, за море. Све се у животу може постићи, уколико си вриједан, уколико знаш шта хоћеш. По петнаестак дана сам знала ранијих година провести у комбајну. Кад изађем на њиву ујутро, знала сам остати и до пола ноћи. Ништа ми није тешко падало. Знала сам из комбајна изаћи црна од прашине, али, то волим и не смета ми. Прије неколико година сам успјела спријечити пожар на комбајну. Ватра је избила на мотору. Брзо сам реаговала, угасила мотор и спријечила теже посљедице“.
Што се животних планова тиче, Тамара жели да своје знање са факултета примијени у пракси, у производњи хране и заштити биља. Имала је понуде за посао на факултету у Новом Саду, али и на институту у Бањалуци. За сада је још увијек ту, на очевом имању, у Бродцу.
Све док се не појави права понуда за посао. Радиша Рикановић, Тамарин отац, ове године пшеницу је пожњео са 42 хектара. Принос је износио 5,8 тона по хектару. Каже да је изузетно задовољан квалитетом пшенице, јер хектолитар од 81 није забиљежен у посљендјих 25 година на његовим њивама. За квалитетну пшеницу, каже Радиша требало је обезбиједити и већу откупну цијену, што ове године ниеј био случај.
Семберија инфо
