Дуван добро родио - квалитет на незадовољавајућем нивоу
Произвођачи дувана са подручја Семберије и Посавине, који годинама сарађују са бијељинским “Дуваном”, на данашњем састанку у “Семберском салашу” анализирали су резултате овогодишње производње дувана и проблеме с којима се годинама суочавају бавећи се овом производњом.
Чедо Готовчевић, вршилац дужности директора у бијељинском “Дувану”, каже да је “Дуван” успио продати петогодишње залихе обрађеног дувана, а очекивања су да ће и овогодишња производња од укупно 277 тона откупљеног дувана, бити продата купцима у иностранству.
“Имамо заинтересоване купце из Хрватске, Њемачке, Грчке, Бугарске и Италије. У овој години имали смо укупно 78 коопераната у Семберији и Посавини. Тренд смањења броја узгајивача дувана присутан је из године у годину и сваке године десет одсто произвођача одустаје од ове производње. Ово је захтјевна производња и подразумијева огромна улагања. У сушним годинама, с којима се све чешће суочавамо, неопходно је и наводњавање дувана. Надамо се да ћемо с нашим подстицајима задржати тренутни ниво производње дувана. У овој години дуван је био лошијег квалитета. Јесен је послужила дуванаре, али је било мало топлих дана. Трошкови производње су повећани за око тридесет одсто, а ми смо дуванаре помогли додатним подстицајем”, изјавио је Готовчевић.
Светозар Михајловић, савјетник у “Дувану” и један од сувласника предузећа “Дуван” Бијељина, каже каже да овакви састанци помажу дуванарима да боље сагледају и да боље планирају производњу за наредну годину.
“Ми ћемо почетком фебруара наредне године поново разговарати о уговарању производње за наредну годину. Учинили смо додатне напоре да помогнемо дуванарима. С новим цијенама и подстицајима дуванари би, у просјеку, требало да добију око пет КМ по килограму сувог листа дувана. Надамо се да ће они бити задовољни И да ће и наредне године производити дуван. Очекујемо да ће мјере ресорног министарства и Привредне коморе помоћи да сачувамо ресурс за производњу дувана који се постепено гаси”, изјавио је Михајловић, нагласивши да се деведесет и осам одсто дувана производи у РС и да је девизни прилив у овој години износио око два милиона еура.
Бато Перић из Љељенче тридесет година бави се производњом дувана и тренутно ову индустријскку биљку производи на површини од седам хектара. Он каже да је комплетан репроматеријал за производњу дувана поскупио, а скупа је и радна снага.
“Принос је био око 150 килограма по дунуму. Све је скупље два до три пута, а откупна цијена је незнатно повећана. Дуван смо брали и у новембру, али квалитета није било. Некада су премије за дуван биле изузетно добре, а сада не могу ни трошкове производње да покријем”, каже Перић.
Милош Савић из Гајева у Посавини дуван производи на четири хектара. Каже да је суша изазвала пуно проблема у овој години, те није помогао пуно ни систем за наводњавање.
“Квалитет дувана је био лош, а проблем нам представља и недостатак радне снаге, иако је дневница износила 60 КМ. Због скупог репроматеријала и недостатка радне снаге, озбиљно размишљамо о прекиду производње”, каже Савић.
Семберија инфо
Чедо Готовчевић, вршилац дужности директора у бијељинском “Дувану”, каже да је “Дуван” успио продати петогодишње залихе обрађеног дувана, а очекивања су да ће и овогодишња производња од укупно 277 тона откупљеног дувана, бити продата купцима у иностранству.
“Имамо заинтересоване купце из Хрватске, Њемачке, Грчке, Бугарске и Италије. У овој години имали смо укупно 78 коопераната у Семберији и Посавини. Тренд смањења броја узгајивача дувана присутан је из године у годину и сваке године десет одсто произвођача одустаје од ове производње. Ово је захтјевна производња и подразумијева огромна улагања. У сушним годинама, с којима се све чешће суочавамо, неопходно је и наводњавање дувана. Надамо се да ћемо с нашим подстицајима задржати тренутни ниво производње дувана. У овој години дуван је био лошијег квалитета. Јесен је послужила дуванаре, али је било мало топлих дана. Трошкови производње су повећани за око тридесет одсто, а ми смо дуванаре помогли додатним подстицајем”, изјавио је Готовчевић.
Светозар Михајловић, савјетник у “Дувану” и један од сувласника предузећа “Дуван” Бијељина, каже каже да овакви састанци помажу дуванарима да боље сагледају и да боље планирају производњу за наредну годину.
“Ми ћемо почетком фебруара наредне године поново разговарати о уговарању производње за наредну годину. Учинили смо додатне напоре да помогнемо дуванарима. С новим цијенама и подстицајима дуванари би, у просјеку, требало да добију око пет КМ по килограму сувог листа дувана. Надамо се да ће они бити задовољни И да ће и наредне године производити дуван. Очекујемо да ће мјере ресорног министарства и Привредне коморе помоћи да сачувамо ресурс за производњу дувана који се постепено гаси”, изјавио је Михајловић, нагласивши да се деведесет и осам одсто дувана производи у РС и да је девизни прилив у овој години износио око два милиона еура.
Бато Перић из Љељенче тридесет година бави се производњом дувана и тренутно ову индустријскку биљку производи на површини од седам хектара. Он каже да је комплетан репроматеријал за производњу дувана поскупио, а скупа је и радна снага.
“Принос је био око 150 килограма по дунуму. Све је скупље два до три пута, а откупна цијена је незнатно повећана. Дуван смо брали и у новембру, али квалитета није било. Некада су премије за дуван биле изузетно добре, а сада не могу ни трошкове производње да покријем”, каже Перић.
Милош Савић из Гајева у Посавини дуван производи на четири хектара. Каже да је суша изазвала пуно проблема у овој години, те није помогао пуно ни систем за наводњавање.
“Квалитет дувана је био лош, а проблем нам представља и недостатак радне снаге, иако је дневница износила 60 КМ. Због скупог репроматеријала и недостатка радне снаге, озбиљно размишљамо о прекиду производње”, каже Савић.
Семберија инфо