(ЗЛО)УПОТРЕБА АНТИБИОТИКА

Резистенција бактерија на антибиотике представља један од највећих изазова 21. вијека, како у свијету, тако и код нас, што нарочито долази до изражаја у условима пандемије ковид -19.  Свјетска здравствена организација је напоменула да нови глобални подаци показују да су бактеријске инфекције у земљама широм свијета већ постале све отпорније на антибиотску терапију и упозорила да би употреба антибиотика током пандемије корона вируса могла још више да
подстакне овај тренд. Из Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске већ је најављено да ће у наредном периоду пооштрити контроле у апотекама због
повећане потрошње у апотекама.

Шта показују досадашња искуства из праксе Ваше здравствене установе када је у питању употреба антибиотика у лијечењу ковид -19?

-Наша досадашња искуства у лијечењу ковид-19 инфекције су показала једну крајње нерационалну употребу антибиотика. У једном моменту тока пандемије уочили смо изразито повећање коришћења антибиотика већ у раној фази болести, што је довело до тога да посљедично хоспитализујемо већи број обољелих са тежом клиничком сликом.

Који протоколи за лијечење ковиа - 19 се користе у РС?

-Од маја 2020. све здравствене установе широм Републике Српске у свом раду користе Приручник за лијечење инфекције изазване новим вирусом корона. То је треће издање приручника које користимо уз Смјернице за лијечење пацијената са ковид-19 инфекцијом из октобра 2020. године, а које нам је достављено од стране Министарства здравља и социјалне заштите и које представља дијагностичко-терапијски протокол у лијечењу ковид-19 инфекције.

Које се грешке најчешће праве када је употреба антибиотика у питању?

-Најчешћа грешка је, свакако, прерано укључивање антибиотика, односно укључивање антибиотске терапије прије облика три болести који подразумијева умјерено тешку клиничку слику са потврђеном ковид-19 инфекцијом. То су болесници са или без коморбидитета и са умјерено тешким обликом инфекције (пнеумонија са знацима хипоксије). Прерано укључивање антибиотске терапије, а посебно прерано укључивање широкоспектралне антибиотске терапије као што су то флуорохинолони треће и четврте генерације доприноси не само дужем трајању саме вирусне
инфекције, него доприноси и промовисању мултирезистентних бактерија И гљивица. Уколико на то додамо и чињеницу да такви болесници паралелно добијају високе дозе кортикостероида, лако се долази до закључка да се
болесник уводи у стање тешке имунодефицијенције у условима гдје лако могу да надвладају резистентни микроорганизми. Посљедично, у Ковид болницу бивају упућени у септичком стању са изазивачима који показају
резистенцију ка данас доступним антибиотицима.

Колико пацијенти самоиницијативно укључују антибиотике у терапију? Шта за посљедицу може настати?

-Овдје сада говоримо о преломном моменту, јер за свако самоиницијативно лијечење постоји онда и могућност набавке антибиотика без претходног ординирања лијекова од стране љекара са примарног нивоа здравствене заштите. Неопходно је провести опсежну контролу начина куповине
антибиотика у апотекама отвореног типа и самим тим се вратити у строго контролисане токове којим бисмо избјегли настанак тешких посљедица које оптерећују рад здравствених радника у ковид болницама, али и утичу
директно на морталитет од ковид-19 инфекције.

Да ли и у љекарској пракси срећемо неконтролисану употребу лијекова, антибиотика?

-Да, у љекарској пракси се среће неконтролисана употреба антибиотских лијекова. То није проблем који је везан само за нашу земљу, већ је то један глобални проблем, те је СЗО сваке године прогласила недјељу борбе против антибиотске резистенције која обично буде током новембра.
Но, мишљења сам да је потребно још интензивније подићи свијест о нерационалној употреби анитбиотика и ширем грађанству предочити застрашујуће посљедице.

Ви сте клинички фарамаколог и, свакодневно, имате увид у антибиотску терапију која се даје болесницима у Болници ,,Свети врачеви”. Колико често имате консултације на одјељењима и шта уочавате?

-Наша болница је одлично организована по питању лијечења ковид-19 обољелих из разлога што је у лијечењу хоспитализованих болесника укључен тим љекара различитих специјалности. Према томе, већина терапијских одлука се доноси конзилијарно. Нажалост, ако се вратим на почетак овог разговора, доћи ћемо опет до чињенице да се нама обраћају болесници са изразито тешком клиничком сликом који најчешће имају развијену бактеријску или гљивичну инфекцију, те према томе захтијевају употребу антибиотика треће или четврте терапијске линије. Наш инфектолог и ја као клинички фармаколог активно учествујемо у ординирању антибиотске терапије како нековид болесника, тако и ковид
болесника.

Уз примјену антибиотика, обично се препоручује и примјена пробиотика. Која је њихова улога? Који пробиотици би требало да прате антибиотску терапију?

-Наша физиолошка цријевна флора је веома важна у погледу очувања имунолошког статуса организма и данас је предмет бројних клиничких студија. Поремећај цријевне флоре може бити последица различитих обољења, али исто тако може довести и до настанка одређеног броја обољења, а то и јесте данас предмет бројних медицинских студија. Оно
што јесте сигурно је да широкоспектрална употреба антибиотика нарушава нормалну цријевну флоре, а истовремено ремећењем природне равнотеже
доводи до промовисања потенцијално патогених бактерија као што је у првом реду бактерија Цлостридиум диффицилле. Када говоримо о ковид-19 И ако на ово додамо чињеницу да ковид сам по себи дјелује негативно на ћелије у цријевима, доводимо до закључка да потпомажемо и са ове стране тежој клиничкој слици ковид-19. Према томе, сви болесници би требало да користе пробиотске културе које имају за задатак да очувају нормалну равнотежу цријевне флоре.

Зашто се каже да је центар нашег здравља у цријевима?

-Овдје већ залазимо у поље имунологије и говоримо о значају цријева у утицају на комплетан имунолошки систем сваког организма. Цријева представљају највећи дио људског имуног система. Она су континуирано
изложена антигенима и имуномодулаторним агентима из хране и представљају мјесто уласка многих клинички важних патогена.

Које бактерије су нам данас највећа пријетња када је у питању резистенција на антибиотике и да ли је оправдана бојазан да би у будућности могли да имамо пандемију неке ,,супербактерије”?


-Цијела планета уједначено има проблем са истом групом мултирезистентних бактерија и ја могу рећи називе оних које су најзаступљеније клинички. У јединицама интензивног лијечења су то Ацинетобацтер И Псеудомонас, потом мултирезистентна Клебсиелла, Протеус, Серратиа. Код
особа које су на хроничном програм дијализе то је најчешће МРСА инфекција. Некада безазлена инфекција уринарног тракта изазвана широко познатом бактеријом Есцхерицхиа Цоли је у болничким условима све већи
проблем због раста своје резистенције, настала као посљедица нерационалне употребе бактерије у прехоспиталним условима.

Да ли су нам и у којој мјери данас пријетња ткз. болничке бактерије?


-Оне су стална пријетња за све, па и најразвијеније здравствене системе. Изолати који су прокужени у болничким условима су потенцијално опаснији, јер настају у условима сталне експозиције различитим антимикробним агенсима. Држава активно спроводи програм спречавања настанка и
сузбијања ширења болничких инфекција који се примјењује у свим болничким установама у Републици Српској.

Да резимирамо, у којим ситуацијама је употреба антибиотика оправдана, а у којима је контраидикована?

-Употреба антибиотика је оправдана искључиво у лијечењу бактеријских инфекција и апсолутно је контраиндикована у лијечењу вирусних инфекција.