На бијељинској бувљој пијаци, кажу добро упућени, може се пронаћи све, од игле до локомотиве. Сваког уторка и петка продавци износе своју робу која се продаје по изузетно повољним цијенама, за марку, двије, зависно шта тражиш и чему се надаш да ћеш пронаћи на сиротињској пијаци „одбачених ствари и успомена“. Одјевни предмети су најјефтинији и коштају двије до три КМ по комаду. Обућа је нешто скупља, па продавци траже по пет, десет, па и четрдесет марака за половне, како тврде, кожне патике. Алатке, углавном половне и већ кориштене, коштају по марку до двије.

​Међутим, када се купац мало више „зарови“ у гомиле изложене робе, може пронаћи Хемингвејев роман „Збогом оружје“ за само једну КМ или „Француски са изговором“. Ту је и фото – апарат, стара руска „Змена“ за само десетак марака. Стара пегла на угаљ, музејска вриједност, кошта цијелих 20 КМ. Нешто скупље су машинице за риболовачке штапове, 50 КМ, колико кошта и половна гитара. Пумпе за воду нуде се по цијени од 45 КМ. Ту су вам старе половне пегле, усисивачи, фенови за косу, зидни сатови, плишане играчке и шта све не још. Трговци кажу, роба је квалитетна, њемачка и аустријска. Неки траже топлију гардеору за хладније зимске дане.
 
 „Сагни се и разгледај“, извикују продавци. „Купи, уколико ти се свиди и ако ти треба“.

 Са пијаце сви одлазе задовољни. Неко је зарадио марку или двије, неко је попио прву јутарњу кафу, скувану на импровизованом штанду. Многи су само разгледали и ишчуђавали се над толиком јефтиноћом. Не каже се тек тако – сиротињо и Богу си тешка.

Семберија инфо