- Има  богами, једно четерес, година како ми је муж умро... и од тада  - стално сама. Ђеце нисам имала ... само ми сестра понекад дође ... помогне ... поспреми. Ал’ не може ни она ... и њу су године пристигле...’’, вајка се Дринка Васић, вјероватно једна од најстарији жена Семберије.

Колико, заправо имате година?
- Право да ти кажем - не знам. То сигурно неђе има записано, али нема нико да оде у Општину да види. Знам сигурно да је преко сто, или ту неђе.

Како вас служи здравље?
- Никако.

На шта се жалите? Јесте ли ишли љекару?
-Љекару не идем ..., а болесна сам од старости. Јес’ синко старост ме боли... а од те болести лијека нема. Искрено да ти кажем - уморио ме живот и често пожелим  да се ,,одморим’’.

Тако прича Даринка Васић, старица погрбљена под огромним бременом година, али још она добро чује, добро види и изванредно памти. Памти догађаје из прошлог вијека  и препричава их са детаљима, као да су се јуче догодили. Каже, нема никакве тајне у исхрани. Никада на то није пазила... јела је каже, што је имала и што се у кући затекло. Цигарете, такође, није избјегавала, док је имао ко да јој купи, попије и сада понеку чашицу ракије. Ништа, дакле, изузетно нема код ове старице, никакве тајне за њен дуги живот. Живи тако сама у трошној кући у селу Трњаци... живи, а ни дужину живота не зна.

- Неко вријеме била је ту, са мном једна мачка...правила ми друштво.. Пошље је и она неђе отишла’’.
                                                   
Д. Милошевић - ,,Семберске новине’’ 1986. године