Највеће село у сјевероисточном дијелу Семберије и географско, а до скора и административно средиште села које му гравитира је Бродац.

Састоји се из два засеока Доњи и Горњи Бродац који према попису становништва из 1981. године имају укупно 1.776 становника који живе у 562 домаћинства.

Према истраживањима кустоса Земаљског музеја у Сарајеву које је вршено 1955. године, у подручју Бродца откривени су налази да је ово подручје било насељено још у римско доба.

На локалитету, власништво Александра и Влајка Мандића, откривени су остаци римске виле.

Ископана је и већа количина римског новца из III и IV вијека нове ере. На локалитету, власништво Димитрија Митровића, откривен је старословенски гроб са врло добро очуваним костурницама и неким бакарним украсима.

Нема сумње да је ово подручје било насељено у доба средњовјековне босанске државе, али недостају поуздани историјски и археолошки подаци.

Након пада средњовјековне босанске државе под Турке 1463. године,  данашња Семберија је између 1463. и 1521. године, дакле, скоро шест деценија била тампон зона између Угарске  и Турске.

Тај су крај турски нередовити одреди акинђија и мартолоза пустошили, тако да је 1521. године, када су коначно Турци запосјели овај крај, затекли пусту земљу без становништва које је пребјегло преко Саве у Угарску.  У првом пописном дефтеру из 1533. године  Бродац се не спомиње. Тек  у дефтеру  из 1548. године уписан је  Бродац  39 хришћанских домова, а у дефтеру  из 1600 - 1604. уписано је у Броцу 47 хришћанских домова, па је Бродац по становништву био на 6. мјесту међу насељима садашње Семберије.

Стагнација развоја Бродца настала је послије пораза Турака под Бечом 1638. године.

Тада продиру Аустријанци у данашњу Семберију под вођством принца Лудвика Баденског, а његовим четама придружује се хришћанско становништво, па код његовог узмака, с њиме заједно прелазе преко Саве.

Тада је Бродац опустио. У аустријско - турском рату 1716. године Аустрија је имала више успјеха и Пожаревачким миром 1718. године добила је скоро читаву данашњу Семберију, коју је држала све до поновног рата и мира у Београду 1739. године.

Из овог периода имамо неке податке које је саопштио аустријски историчар Густав Боденштајн у свом дјелу ,,Повијест насеља у Посавини 1718 - 1739. године’’.  У том дјелу има попис које је вршила Аустрија у данашњој Семберији и у попису становништва села Бродац, између осталих, пописана је и породица Божић, чији потомци и данас живе у Бродцу.

Из 1735. године има сачуван извјештај београдске Митрополије под чијом је вјерском јурисдикцијом била и данашња Семберија. У том извјештају стоји да у селу Бродац постоје 72 домаћинства православних. Послије београдског мира 1739. године Бродац је стално стагнирао, јер се највећи дио становништва преселио у Аустрију преко Саве, тако да у једном извјештају из 1783. године стоји да у селу Бродац постоји свега 10 домаћинстава.
Крајем 18. вијека и почетком 19. вијека Бродац је поново постао највеће насеље у сјевероисточном дијелу данашње Семберије, па је као такав добио дозволу од турских власти и отворио је српску основну школу, прије 1834. године.

У овој школи се школовао и поп Ристо Савић из Ломнице, како је то забиљежио школски хроничар Ристо Шушљик, који вели да је та школа радила све до српско- турских ратова 1876 - 77. године када је обустављен рад, јер је била у ратној зони.

Нови окупатор, Аустро - Угарска монархија, окупирала је данашњу Семберију у септембру 1878. године, а већ 1879. године у Бродцу је успоставила сеоску општину, која је тада, па све до краја 1958. године непрекидно дјеловала као административно средиште околних села.

Према подацима М. Папића, у дјелу ,,Школство у БиХ за вријеме Аусто-Угарске’’, нови окупатор у Бродцу је основао школу 1880. године, а то ја данашња Осмогодишња школа ,,Петар Кочић’’.

У тој школи био је учитељ пјесник и романописац Душан Баранин.

Бродац ја данас напредно село које ће тек доживјети свој процват, кад се доврше хидромелиорациони радови и комасација земљишта која је у току.
 
,,Семберске новине’’ 1985. Године (Мустафа Х. Грабчановић)