РАСТ ПРОИЗВОДЊЕ И ИЗВОЗА
Како пишу Семберске, средином 1984. године, пратећи анализе ревносних статистичара, пословање бијељинске привреде у првом полугодишту 1984. године карактерише раст производње и извоза. Физички обим производње повећан је у односу на исти период из 1983. године за 20 одсто, укупни приход за 64 одсто, пораст запослености износио је 3,12 одсто, у привреди 3,2 и у ванпривреди 2,8 одсто.
Незаобилазна тема је жетва пшенице и битка за храну која се на семберским пољима води даноноћно. У жару те битке постижу се рекордни приноси, нижу успјеси. Планиран је откуп 3.000 вагона пшенице. Откупна цјена од 26 динара по килограму, са свим премијама, кажу стручњаци, стимулативна је за пољопривреднике.
На СОРА „Семберија 84“ стигле и двије бригадирке из Барцелоне, Мариа Руиз и Монтсера Лоренцо, осамнаестогодишњакиње које су и годину дана раније биле на акцији у Бијељини. Прва смјена успјешно испунила све предвиђене задатке на крчењу и уређењу пољопривредног земљишта. На омладинску акцију у другој смјени стиже и група од петнаестак акцијаша из Алжира, покрајина Бешар. Семберски акцијаши, распоређени у три омладинске бригаде, тог љета вриједно раде у Славонској Пожеги, Зрењанину и Новој Горици.
Семберске новине средином 1984. године пишу и о великом јубилеју, 50 година постијања Аматерског позоришта „Сцена“, о успјесима бијељинских глумаца – аматера на даскама које живот значе.
Љето на Дрини, пишу Семберске, попунило је дринске обале у Јањи које су оживјеле већ почетком јула. У шумарцима крај ријеке подигнуто је право мало шаторско насеље. У хладу паркирани аутомобили са регистарским ознакама Сарајева, Београда, Тузле, Ваљева, Зворника, Брчког. У мотелу „Плажа“ располажу са 52 лежаја, у централном објекту и у бунгаловима.
Семберске у августу 1984. године објављују занимљиву цртицу о невољама истраживача нафте на семберским пољима. Радници новосадског „Нафтагаса“ морали су одустати од даљих истраживања, јер нису могли досегнути планирану дубину у утроби земље од 4.000 метара. Сврдла су се, једноставно, заглавила и зауставила на дубини од 2.500 метара. Бушотине су конзервиране и чекале су нека нова поратна времена да поново буду тестиране.
Бицикли су поново у моди, пишу Семберске, уочавајући да људи бицикл користе због неких практичних разлога, скупог бензина, али и због бриге за сопствено здравље. Рачуна се да Бијељина има око 40.000 бицикала тих осамдесетих година, али нема праву општинску стазу за бициклисте, по угледу на војвођанске градове, као што су Нови Сад или Суботица. Проблем је и уређено паркиралиште за двоточкаше, тако да је бициклима, како пише наш лист, ускраћено право грађанства, иако би у вријеме економске стабилизације допринијели уштедама у кућном буџету.
Да се пуно ради и гради тих осамдесетих година прошлог вијека, потврђују и вијести из мјесних заједница. У Гојсовцу асфалтиран локални пут у дужини од непуна два километра, док се у Горњем Црњелову поставља камен темељац за изградњу нове амбуланте. На народном збору говорио Светолик Госпић Брко, предратни комуниста и један од организатора народног устанка у овом крају, члан Савјета СР БиХ. И поново незаобилазан податак, да су средства за нову амбуланту, око 10 милион КМ, обезбијеђена из мјесног самодоприноса.
И тих осамдесетих осјећала се „глад“ у привреди за занатлијама. Иако је ГИК „Рад“ нудио стипендије за зидаре и тесаре, а након школовања и радно мјесто, одзив за упис био је занемарљив. Све мање првачића уписивано је у школе, тако да је овај тренд, изгледа, задржан до данашњих дана.
Након дуже, вишедеценијске паузе, у Бијељини је поново формиран Коњички клуб „Семберија“. Прва коњичка трка одржана је на теренима код „Пет језера“. Учествовало је двадесетак тркаћих грла, а трке је пратило око 3.000 гледалаца.
На првенсту Југославије у стрељаштву – дисциплина трап – гађање летећих мета, Зоран Новаковић из Бијељине, будући олимпијац, заузео је шесто мјесто. Зоран је четвороструки првак БиХ и два пута други на првенству Југославије у тој спортској дисциплини. Текст о њему у Семберским започиње ријечима: „ Да је био на Олимпијским играма у Лос Анђелесу, Зоран би био пласиран одмах иза побједника“. Као да је ова реченица била пророчанска, јер ће Новаковић касније учествовати на једној Олимпијади, оној у Сиднеју.
портал Семберија инфо (Љ.Љубојевић)
Незаобилазна тема је жетва пшенице и битка за храну која се на семберским пољима води даноноћно. У жару те битке постижу се рекордни приноси, нижу успјеси. Планиран је откуп 3.000 вагона пшенице. Откупна цјена од 26 динара по килограму, са свим премијама, кажу стручњаци, стимулативна је за пољопривреднике.
На СОРА „Семберија 84“ стигле и двије бригадирке из Барцелоне, Мариа Руиз и Монтсера Лоренцо, осамнаестогодишњакиње које су и годину дана раније биле на акцији у Бијељини. Прва смјена успјешно испунила све предвиђене задатке на крчењу и уређењу пољопривредног земљишта. На омладинску акцију у другој смјени стиже и група од петнаестак акцијаша из Алжира, покрајина Бешар. Семберски акцијаши, распоређени у три омладинске бригаде, тог љета вриједно раде у Славонској Пожеги, Зрењанину и Новој Горици.
Семберске новине средином 1984. године пишу и о великом јубилеју, 50 година постијања Аматерског позоришта „Сцена“, о успјесима бијељинских глумаца – аматера на даскама које живот значе.
Љето на Дрини, пишу Семберске, попунило је дринске обале у Јањи које су оживјеле већ почетком јула. У шумарцима крај ријеке подигнуто је право мало шаторско насеље. У хладу паркирани аутомобили са регистарским ознакама Сарајева, Београда, Тузле, Ваљева, Зворника, Брчког. У мотелу „Плажа“ располажу са 52 лежаја, у централном објекту и у бунгаловима.
Семберске у августу 1984. године објављују занимљиву цртицу о невољама истраживача нафте на семберским пољима. Радници новосадског „Нафтагаса“ морали су одустати од даљих истраживања, јер нису могли досегнути планирану дубину у утроби земље од 4.000 метара. Сврдла су се, једноставно, заглавила и зауставила на дубини од 2.500 метара. Бушотине су конзервиране и чекале су нека нова поратна времена да поново буду тестиране.
Бицикли су поново у моди, пишу Семберске, уочавајући да људи бицикл користе због неких практичних разлога, скупог бензина, али и због бриге за сопствено здравље. Рачуна се да Бијељина има око 40.000 бицикала тих осамдесетих година, али нема праву општинску стазу за бициклисте, по угледу на војвођанске градове, као што су Нови Сад или Суботица. Проблем је и уређено паркиралиште за двоточкаше, тако да је бициклима, како пише наш лист, ускраћено право грађанства, иако би у вријеме економске стабилизације допринијели уштедама у кућном буџету.
Да се пуно ради и гради тих осамдесетих година прошлог вијека, потврђују и вијести из мјесних заједница. У Гојсовцу асфалтиран локални пут у дужини од непуна два километра, док се у Горњем Црњелову поставља камен темељац за изградњу нове амбуланте. На народном збору говорио Светолик Госпић Брко, предратни комуниста и један од организатора народног устанка у овом крају, члан Савјета СР БиХ. И поново незаобилазан податак, да су средства за нову амбуланту, око 10 милион КМ, обезбијеђена из мјесног самодоприноса.
И тих осамдесетих осјећала се „глад“ у привреди за занатлијама. Иако је ГИК „Рад“ нудио стипендије за зидаре и тесаре, а након школовања и радно мјесто, одзив за упис био је занемарљив. Све мање првачића уписивано је у школе, тако да је овај тренд, изгледа, задржан до данашњих дана.
Након дуже, вишедеценијске паузе, у Бијељини је поново формиран Коњички клуб „Семберија“. Прва коњичка трка одржана је на теренима код „Пет језера“. Учествовало је двадесетак тркаћих грла, а трке је пратило око 3.000 гледалаца.
На првенсту Југославије у стрељаштву – дисциплина трап – гађање летећих мета, Зоран Новаковић из Бијељине, будући олимпијац, заузео је шесто мјесто. Зоран је четвороструки првак БиХ и два пута други на првенству Југославије у тој спортској дисциплини. Текст о њему у Семберским започиње ријечима: „ Да је био на Олимпијским играма у Лос Анђелесу, Зоран би био пласиран одмах иза побједника“. Као да је ова реченица била пророчанска, јер ће Новаковић касније учествовати на једној Олимпијади, оној у Сиднеју.
портал Семберија инфо (Љ.Љубојевић)
