Необична мала дрвена црква у Угљевику, која се налази на десној обали ријеке Јање, смјештена уз пословну зграду Термоелектране, привлачи пажњу својом једноставношћу и љепотом.

Градња једнобродног храма Светог Александра Невског почела је 1996. године, по пројекту Миће Обрадовића из Угљевика, а према узору на руске православне храмове.Црквица је димензија 8,5 пута 5 метара. Саграђена је од дрвета и покривена алуминијумским лимом. Храм је 12. децембра 1997. године освјештао епископ зворничко – тузлански Василије, уз присуство епископа красногорског Саве из Русије. Црквица је подигнута за духовне потребе руских војника, стационираних у Угљевику, који су се ту налазили у склопу мировне мисије у БиХ након рата. Након њиховог одласка на Косово 1999. године, храм је, указом руског патријарха Алексеја Другог, припао Епархији зворничко – тузланској. Данас је ова светиња мјесто сабрања вјерника из Горњег Забрђа и околних парохија. Иконостас у цркви израдио је руски војник који је био стациониран у Угљевику, али његово име није познато. Поред цркве је у 2012. години изграђен Светосавски дом. Након што је храм прешао у надлежност зворничко – тузланске епархије, у храму је службовао протојереј – ставрофор Јован Мирковић, све до 2012. године, а тренутно служи јереј Срђан Васиљевић, из парохије Горњо - забрђске.
 

Симбол везе два народа

У току су припреме за подизање звоника и уређење црквене порте у овом јединственом православном храму на овим просторима. Планирано је да се подигне нови кров и купола у руском стилу. Ова светиња остаје као симбол трајних и нераскидивих блиских веза два словенска народа, али и духовно уточиште за вјернике и ходочаснике.
 

Обнову светиње, јединствене на овим просторима, помажу РиТЕ ,,Угљевик”, општина Угљевик и парохијани. Ново рухо добиће и Духовно – културни центар српско – руског пријатељства, изграђен непосредно уз храм, 2012. године,  на мјесту гдје је била стационирана база руских војника у Угљевику. У храму Светог Александра Невског и у Духовном центру његоваће се и продубљивати блиске везе два братска словенска народа.

-Велика нам је част и радост да је наш братски, руски народ, управо на нашем подручју изградио овакву светињу. Она је од огромног значаја, како духовног, тако и културног и сваког другог за нашу парохију Горњозабрђску, за епархију, и за читав крај подмајевички. На  углед и понос читавог краја”, каже за портал Семберија инфо јереј Срђан, подсјећајући да, док су Руси боравили у Угљевику, у цркви је служило неколико руских свештеника и монаха.


-Ово је јединствена црква у Републици Српској и БиХ која је неколико година била под јурисдикцијом Московске патријаршије и Руске православне цркве. Отпочели смо у 2012. години изградњу Светосавског дома, али је жеља православних вјерника да се, уз благослов владике Фотија, у недовршеном објекту  изгради  Духовно - културни центар српско - руског пријатељства. Планирана је и изградња новог звоника. Ова црква би требало да постане мали манастир, у виду скита, гдје би боравио један монах. Сачуване су двије иконе, израђене у бронзи, дјело руског војника, те још неколико икона које су у цркви биле у вријеме док су руски свештеници служили у овој цркви”, подсјећа за портал Семберија инфо јереј Срђан Васиљевић.

портал Семберија инфо