КЊИЖАР ЈОВО ЈЕФТИЋ ИЗ ДОЊЕ БУКОВИЦЕ ИЗГРАДИО ИМАЊЕ ЗА УЖИВАЊЕ И ОДМОР (ФОТО)
Када је прије двадесетак година Јово Јефтић (64), рођени Буковичанин, по професији књижар, купио плац површине десетак дунума у Доњој Буковици, гдје је и рођен, ни он сам није претпостављао шта ће све на том имању изградити и засадити од украсног растиња, цвијећа и воћа.
Данас је то једна уређена цјелина за становање, одмор, рекреацију, али и за свакодневно занимање, која испуњава и одмара душу власника имања, али и његових најближих, кћерки, рођака и пријатеља.
Руководио сам се младалачким сновима, а имао сам и замисао, односно некакав зацртани циљ, како би то све требало да изгледа. С обзиром на то да сам се бавио приватном дјелатношћу, руководио сам се логиком да они који нешто постигну у животу, могу себи приуштити задовољство да живе на периферији града или да се врате у село одакле су им родитељи и фамилија. На западу пословни успјешни људи живе стотињак километара даље од центра града и то није ништа необично. Послом сам везан за Брчко. Када сам купио овај плац, затекао сам на њему само једну стогодишњу крушку. Знао сам шта хоћу и одлучио сам да на овом плацу изградим кућу и друге занимљиве садржаје. Подијелио сам тај плац на двориште од шест дунума, а на остатку сам засадио двадесетак сорти различитог воћа. Градио сам све ово за себе, дјецу, унучад и своје пријатеље. Осмислио сам бројне детаље. Након изградне артерског бунара, неопходног за наводњавање воћњака, травњака, цвијећа и украсног дрвећа, изградио сам базен, али сам уз све то изградио и друге неопходне објекте у етно стилу. Овдје човјек може у сваком тренутку нешто да ради, али може и да се одмара“.
Јово каже да је зналачки искористио многе старе објекте од дрвета који су некада били саставни дио сваког сеоског домаћинства, као што су магазе, уџере и амбари.
Сваку од тих уџера претворио сам у занимљив и користан објекат, као што је љетња кухиња или простор за одмор.
У тим објектима налазе се старе преслице, старе пегле на угаљ и бројни други предмети који су се некада користили на селу. Дрво је доминантан детаљ у сваком од тих објеката. Имам двије кћерке, старију Јовану, која је завршила право и живи с породицом у Њемачкој, те млађу Јелену, која је завршила медицину и тренутно је специјализант на дерамтологији. Настојао сам да их школујем. Хвала Богу, обје су удате. Имам и два унука, Милоша и Марка. Моја жеља је да се и они мало више укључе у одржавање овог имања, дворишта и воћњака. Све то им може бити од користи, а могу и уживати у овим садржајима“.
У ово чудно вријеме короне повратак селу се јавља као неминовност и најреалнија опција. Наравно, за све треба воље, труда, средстава и времена. Многи моји пријатељи посјетили су ово, како ја кажем, „највеће брдо у Доњој Буковици“ и били су одушевљени оним што су овдје видјели. Многи су ме након тога питали за савјет, како да уреде неки дио свог простора’’, каже Јово.
Семберија инфо
Данас је то једна уређена цјелина за становање, одмор, рекреацију, али и за свакодневно занимање, која испуњава и одмара душу власника имања, али и његових најближих, кћерки, рођака и пријатеља.
Руководио сам се младалачким сновима, а имао сам и замисао, односно некакав зацртани циљ, како би то све требало да изгледа. С обзиром на то да сам се бавио приватном дјелатношћу, руководио сам се логиком да они који нешто постигну у животу, могу себи приуштити задовољство да живе на периферији града или да се врате у село одакле су им родитељи и фамилија. На западу пословни успјешни људи живе стотињак километара даље од центра града и то није ништа необично. Послом сам везан за Брчко. Када сам купио овај плац, затекао сам на њему само једну стогодишњу крушку. Знао сам шта хоћу и одлучио сам да на овом плацу изградим кућу и друге занимљиве садржаје. Подијелио сам тај плац на двориште од шест дунума, а на остатку сам засадио двадесетак сорти различитог воћа. Градио сам све ово за себе, дјецу, унучад и своје пријатеље. Осмислио сам бројне детаље. Након изградне артерског бунара, неопходног за наводњавање воћњака, травњака, цвијећа и украсног дрвећа, изградио сам базен, али сам уз све то изградио и друге неопходне објекте у етно стилу. Овдје човјек може у сваком тренутку нешто да ради, али може и да се одмара“.
Сваку од тих уџера претворио сам у занимљив и користан објекат, као што је љетња кухиња или простор за одмор.
У тим објектима налазе се старе преслице, старе пегле на угаљ и бројни други предмети који су се некада користили на селу. Дрво је доминантан детаљ у сваком од тих објеката. Имам двије кћерке, старију Јовану, која је завршила право и живи с породицом у Њемачкој, те млађу Јелену, која је завршила медицину и тренутно је специјализант на дерамтологији. Настојао сам да их школујем. Хвала Богу, обје су удате. Имам и два унука, Милоша и Марка. Моја жеља је да се и они мало више укључе у одржавање овог имања, дворишта и воћњака. Све то им може бити од користи, а могу и уживати у овим садржајима“.
Све детаље у простору Јово је осмишљавао, исцртавао и реализовао на терену. Поред базена засађен је јапански јасен, али и друго медитеранско растиње. У дворишту је засађено цвијеће, љековито и украсно биље.ДОБРО СЕ ДОБРИМ ВРАЋА
У протеклих двадесетак и више година Јово је помогао многима, те је за свој хумани рад и доброчинство добио одликовање и бројне плакете. Несебично је помагао брчанско Коло српских сестара, СПиКД „Просвјета“, дјецу са Косова, новчано и школским прибором. Он каже да је давно спознао да се добро добрим враћа, те да му је итекако важно то што је све у животу постигао властитим радом, суочавајући се са бројним пословним ризицима, али му је најважније да никада никога није преварио и да је остао чист у души.
У ово чудно вријеме короне повратак селу се јавља као неминовност и најреалнија опција. Наравно, за све треба воље, труда, средстава и времена. Многи моји пријатељи посјетили су ово, како ја кажем, „највеће брдо у Доњој Буковици“ и били су одушевљени оним што су овдје видјели. Многи су ме након тога питали за савјет, како да уреде неки дио свог простора’’, каже Јово.
Семберија инфо