СРЂАН БОЈИЋ: МУЗИЧАР КОЈИ СТВАРА МАГИЈУ
Бијељина има много талентованих младих људи који заслужују своје мјесто под ,,свјетлима рефлектора”. Свој пут крче темељно и ненаметљиво, а на том путу постижу успјехе вриједне пажње. Јунак наше приче долази из свијета музике. „Семберске новине“ вам представљају Срђана Бојића, који у свом студију ствара праву музичку магију.
Срђан Бојић је тридесетогодишњак који живи и ради у Бијељини. Завршио је Аудио Инжињеринг на САЕ Институту у Београду и посједује Bachelor of Arts, BA (Hons) диплому из Аудио Продукције акредитовану од стране Middlesh Универзитета у Лондону. Бави се генерално музиком, компоновањем и комплетним студијским процесом – аранжманима, снимањем, миксањем и мастерингом. Како каже, пут који га је довео до станице на којој је сада био је записан у генима, али и околностима.
Многима је познато да сте син познатог бијељинског хармоникаша Дражена Бојића. У средњој школи сте се „упознали“ са клавиром и од тада, до данас, од њега се нисте раздвајали. На који начин сте ушли у свијет музике и одлучили да ће музика бити Ваш животни позив?
-У свијет музике улазим, управо, преко хармонике. Први контакт са тим инструментом се дешава у мојој шестој години и ту креће прича. Наравно да у том моменту нисам знао куда води тај пут, али, захваљујући мом оцу, остајем истрајан у упознавању нашег музичког насљеђа, све до момента средње школе и упознавања са клавиром гдје, заправо, креће права магија у мом животу и гдје се јавља онај осјећај да је музика мој живот. Оно што је јако битно напоменути, а касније ће се испоставити да је имало великог утицаја на оно што данас радим, јесте да сам као дјечак, поред те народне музике, слушао ЦД-ове великих умјетника као што су Celine Dion, Eros Ramazzoti, Andrea Bocelli и група ABBA. Сјећам се да су ти ЦД-ови увијек били, поред ЦД плејера, и сада са ове дистанце могу само да се захвалим својим родитељима, јер је то, дефинитивно, одредило моју садашњу причу.
Бавите се компоновањем и комплетним студијским процесом и то у свом студију. Како је изгледао пут од основца са хармоником до, сада већ, некога ко ствара музичку магију?
-Пут је трновит, сигуран сам као и код многих других. Има ту много успона и падова, много разочарења, дана када фали самопоуздања, али кад год сам погледао у дубину своје душе, све ми је указивало да треба да останем на том путу и да будем истрајан. Вјерујем да носим одређени дар у себи који је наклоњен музици и заиста би био један велики гријех да то не испоштујем. Кад кроз музику, која нема текст, дођете до људских душа и пробудите емоцију, онда знате да сте направили нешто маестрално.
Јавности сте постали познат по обрадама или, популарније речено каверима са музичарима из Бијељине. Међу именима са којима сте сарађивали су Богдан Стјепановић, Драгана Минић, Ацо Љубичић, Валентина Мец и други. Зашто баш сарадња само са људима из окружења?
-Искрен да будем, није ми пријала прича да је тај неки ниво и квалитет музике само у већим градовима као што су Београд, Загреб или Сарајево. У једном моменту ми се јавља јака жеља за демантом те приче, јер знам да мање средине итекако имају са чим да се поносе и шта да покажу. На одушевљење мојих другара и сарадника, крећемо у озбиљан пројекат и полако долазимо до душа нашег народа на свим овим просторима.
Недавно сте издали и своју прву композицију „The Moment“. Колико дуго сте радили на тој композицији и да ли сте задовољни оним што сте урадили?
-„The Moment“ је настао 2018. године. Једно вече сам сједио за клавиром и у моменту су кренуле све оне лијепе слике и успомене да се мотају по мојој глави. То сам пренио на дирке, а резултат сте чули. Све те лијепе успомене не би биле ту да није било људи који су допринијели томе, тако да сам одлучио ову нумеру посветити свим добрим људима који су дио мог живота. Јако сам срећан и срце ми је пуно што „The Moment“ звучи како звучи и што је коначно угледао свјетлост дана. За ову композицију снимљен је и спот у којем, поред мене, можете видјети и Николету Павловић која својим талентом употпуњује композицију. Спот је снимљен у сарадњи са Дејаном Шешумом и то је још један доказ да Бијељина гаји много талентованих људи.
Знамо да је пут до успјеха у послу којим се бавите веома тежак и понекад захтијева много одрицања. По Вашем мишљењу, која је формула за успјех?
-Поред неизмјерне подршке, коју свакодневно имам од породице и пријатеља, формула за успјех мора бити истрајност и посвећеност. Ако сте одлучили да се бавите одређеним стварима, дајте себе, трудите се да сваки дан напредујете, радите на себи, спознајте нове ствари и никад не дозволите да вас спољашњи фактори ремете на том путу. Све то мора довести до успјеха, али је, такође, битно имати људе од подршке и разумијевања уз вас.
Који су планови и да ли постоји неко са ким желите да остварите сарадњу?
-Планови су, свакако, да останем на овом путу, јер је то оно што ме, истински, чини срећним и што ми испуњава душу. Желим што више лијепе музике, одсвиране и компоноване. Свим срцем бих волио да једног дана сједнем уз Здравка Чолића и да снимимо кавер његове пјесме „Загрли ме“.
Семберија инфо - Љ. Божић
Срђан Бојић је тридесетогодишњак који живи и ради у Бијељини. Завршио је Аудио Инжињеринг на САЕ Институту у Београду и посједује Bachelor of Arts, BA (Hons) диплому из Аудио Продукције акредитовану од стране Middlesh Универзитета у Лондону. Бави се генерално музиком, компоновањем и комплетним студијским процесом – аранжманима, снимањем, миксањем и мастерингом. Како каже, пут који га је довео до станице на којој је сада био је записан у генима, али и околностима.
Многима је познато да сте син познатог бијељинског хармоникаша Дражена Бојића. У средњој школи сте се „упознали“ са клавиром и од тада, до данас, од њега се нисте раздвајали. На који начин сте ушли у свијет музике и одлучили да ће музика бити Ваш животни позив?
-У свијет музике улазим, управо, преко хармонике. Први контакт са тим инструментом се дешава у мојој шестој години и ту креће прича. Наравно да у том моменту нисам знао куда води тај пут, али, захваљујући мом оцу, остајем истрајан у упознавању нашег музичког насљеђа, све до момента средње школе и упознавања са клавиром гдје, заправо, креће права магија у мом животу и гдје се јавља онај осјећај да је музика мој живот. Оно што је јако битно напоменути, а касније ће се испоставити да је имало великог утицаја на оно што данас радим, јесте да сам као дјечак, поред те народне музике, слушао ЦД-ове великих умјетника као што су Celine Dion, Eros Ramazzoti, Andrea Bocelli и група ABBA. Сјећам се да су ти ЦД-ови увијек били, поред ЦД плејера, и сада са ове дистанце могу само да се захвалим својим родитељима, јер је то, дефинитивно, одредило моју садашњу причу.
Бавите се компоновањем и комплетним студијским процесом и то у свом студију. Како је изгледао пут од основца са хармоником до, сада већ, некога ко ствара музичку магију?
-Пут је трновит, сигуран сам као и код многих других. Има ту много успона и падова, много разочарења, дана када фали самопоуздања, али кад год сам погледао у дубину своје душе, све ми је указивало да треба да останем на том путу и да будем истрајан. Вјерујем да носим одређени дар у себи који је наклоњен музици и заиста би био један велики гријех да то не испоштујем. Кад кроз музику, која нема текст, дођете до људских душа и пробудите емоцију, онда знате да сте направили нешто маестрално.
Јавности сте постали познат по обрадама или, популарније речено каверима са музичарима из Бијељине. Међу именима са којима сте сарађивали су Богдан Стјепановић, Драгана Минић, Ацо Љубичић, Валентина Мец и други. Зашто баш сарадња само са људима из окружења?
-Искрен да будем, није ми пријала прича да је тај неки ниво и квалитет музике само у већим градовима као што су Београд, Загреб или Сарајево. У једном моменту ми се јавља јака жеља за демантом те приче, јер знам да мање средине итекако имају са чим да се поносе и шта да покажу. На одушевљење мојих другара и сарадника, крећемо у озбиљан пројекат и полако долазимо до душа нашег народа на свим овим просторима.
Недавно сте издали и своју прву композицију „The Moment“. Колико дуго сте радили на тој композицији и да ли сте задовољни оним што сте урадили?
-„The Moment“ је настао 2018. године. Једно вече сам сједио за клавиром и у моменту су кренуле све оне лијепе слике и успомене да се мотају по мојој глави. То сам пренио на дирке, а резултат сте чули. Све те лијепе успомене не би биле ту да није било људи који су допринијели томе, тако да сам одлучио ову нумеру посветити свим добрим људима који су дио мог живота. Јако сам срећан и срце ми је пуно што „The Moment“ звучи како звучи и што је коначно угледао свјетлост дана. За ову композицију снимљен је и спот у којем, поред мене, можете видјети и Николету Павловић која својим талентом употпуњује композицију. Спот је снимљен у сарадњи са Дејаном Шешумом и то је још један доказ да Бијељина гаји много талентованих људи.
Знамо да је пут до успјеха у послу којим се бавите веома тежак и понекад захтијева много одрицања. По Вашем мишљењу, која је формула за успјех?
-Поред неизмјерне подршке, коју свакодневно имам од породице и пријатеља, формула за успјех мора бити истрајност и посвећеност. Ако сте одлучили да се бавите одређеним стварима, дајте себе, трудите се да сваки дан напредујете, радите на себи, спознајте нове ствари и никад не дозволите да вас спољашњи фактори ремете на том путу. Све то мора довести до успјеха, али је, такође, битно имати људе од подршке и разумијевања уз вас.
Који су планови и да ли постоји неко са ким желите да остварите сарадњу?
-Планови су, свакако, да останем на овом путу, јер је то оно што ме, истински, чини срећним и што ми испуњава душу. Желим што више лијепе музике, одсвиране и компоноване. Свим срцем бих волио да једног дана сједнем уз Здравка Чолића и да снимимо кавер његове пјесме „Загрли ме“.
Семберија инфо - Љ. Божић
